Elem, ove godine se naslućivala neka promena u organizaciji samog događaja. Mirisalo je na nešto drugačije. Da li će biti bolje ili lošije, bio sam nestrpljiv da saznam, baš kao što sam bio nestrpljiv da otpočne sama maratonska trka za koju sam znao da nisam najbolje pripremljen. Ceo događaj je otpočeo sa 3 dana EXPO-a, kao uvertira 36. Beogradskog maratona, što je već drugačije nego što je bila praksa do sada. EXPO je bio sjajan. Puno izlagača i preko 10.000 posetilaca, kako domaćih, tako i inostranih. Bio sam ponosan što sam deo cele te priče, što kao učesnik maratona, što kao izlagač, odnosno organizator Zemunskog polumaratona.
Bližio se dan trke, 23. April, a meteorolozi najavljuju pakleno sunčan dan. U svojoj osmogodišnjoj karijeri rekreativnog trčanja nikada nisam napravio pauzu u treniranju dužu od 15 dana. To mi je nekakva praksa, da odmorim organizam i mišiće, dva puta godišnje (prvo u januaru, a drugi put u avgustu). Nakon toga mi nikada nije bio veći problem da se vratim u trening i kondiciju. Ovoga puta su se kockice loše sklopile i bio sam prinuđen da patike okačim o klin na mesec i po dana, što je zaista previše za mene. U tom trenutku je ostalo još samo 5 nedelja do 36. Beogradskog maratona. Bio sam s razlogom zabrinut, jer je za pripremu maratona potrebno najmanje 4 do 6 meseci, u zavisnosti od toga u kakvoj ste fizičkoj spremi u trenutku kad započinjete pripreme. Ja sam tada izlazio iz perioda kada sam u mesec i po dana bio dva puta bolestan po 15 dana, plus neke neodložne obaveze. Ozbiljno sam razmišljao da maratonsku kotizaciju zamenim za polumaratonsku. To je trajalo dobrih 7 i po sekundi. Ipak sam ja MARATONAC, Zemunac. Kod nas malo teže ide to odustajanje. U svakom slučaju, skinuo sam one patike sa klina, moje omiljene Asics GlideRide 2, a malo posle im pridodao i najnovije Asics Gel NIMBUS 25 i krenuo u paklene pripreme. Sada sa sigurnošću mogu da kažem da mi nijedne patike nisu toliko pomogle da se vratim spreman na stazu kao što su Asics Gel Nimbus 25 sa svojim "oblacima" od đonova.
Lako sam uspevao da se nateram i motivišem da 6 dana nedeljno izlazim na trčanje, kad imam ovakvu podršku u vidu preudobnih i prelepih patika. Bukvalno su me svi pitali gde sam ih kupio, jer ih u martu mesecu nije imalo mnogo ljudi u Beogradu. Šta ćete, to je samo jedna mala, od mnogobrojnih privilegija, nas FrontRunnera- ambasadora Asicsa. Nastavio sam da se šepurim, kao nekakav paun i ponosno gazim kilometre u njima, a sve u jakoj želji da se ne obrukam na predstojećem maratonu na domaćem terenu. Na kraju, nisam završio na postolju, jer je to, budimo realni, rezervisano za elitne trkače iz Kenije, Etiopije i Maroka, ali nisam se ni obrukao. Naprotiv, bio sam prijatno iznenađen i izuzetno ponosan što sam uspeo da završim svoj 74. maraton u karijeri i to na 317. mestu, od ukupno 1000+ maratonaca koji su startovali. Eh, da sam imao još dodatnih 5 nedelja za pripreme, siguran sam da bih završio bar među prvih 200. Kod maratona ništa nije važnije od dobrih priprema i dobrih, pouzdanih patika. Kad smo kod ovog drugog, ostaje mi nada da će organizatori dogodine uvesti kategoriju za najbolje, najlepše i najudobnije patike. Ove godine moje Asics Gel Nimbus 25 i ja jednostavno ne bismo imali nikakvu konkurenciju.
Uzimajući sve u obzir, trka je protekla u neverovatno dobroj i pozitivnoj atmosferi, sa rekordnim brojem trkača, besprekorno organizovana. Zato, kao i do sada, nikada neću izneveriti moj voljeni grad, moj Beograd, baš kao što nikada neću promeniti brend patika koje su mi je uvek bile "drug na drumu". Ove godine je to bio, zaista fenomenalni, ASICS Gel Nimbus 25.
