Pa ipak, uz malo odlučnosti i nekoliko strategija moguće je iskoreniti poznatu “ne mogu ja to” krilaticu i svoj život preokrenuti u zdrav i definisan ciljevima.

Odrediti želje i ciljeve

Prvi korak jeste definisati šta je ono što želimo da formiramo kao ustaljen model ponašanja. Slično kao i u poslu, potrebno je znati ka čemu će određene aktivnosti biti usmerene da bi bile svrsishodne. Ako je moguće vizualizovati šta će biti posledica, odnosno nagrada, trenutnog izlaska iz zone komfora i intenzivnog rada na sebi utoliko lakše će biti naći motivaciju i maksimalno sebe usmeriti ka promeni u ponašanju koja će do zacrtanog cilja i dovesti. Primera radi, za nekoga ko tek počinje da uvodi sebe u aktivniji način života, pomisao na to kakve će mu benefite u vidu samozadovoljstva svojim zdravljem i novim izgledom doneti trening navešće ga da poželi da promeni određena ponašanja da bi se približio cilju.

Kreirati sebi plan

Sledeći korak je formiranje plana akcije, ali takvog da se sastoji od realističnih promena u ponašanju. Krupne odluke i veliki koraci obično podsvesno deluju zastrašujuće i nisu odmah na početku održivi na duge staze. Korisnije je osmisliti niz manje pompeznih, ali lakše ostvarivih koraka i po njihovom ispunjenju ne samo da se otvara mogućnost za stvaranje novih, nego se doživljava i talas ponosa i samopouzdanja zbog uspešno ispunjenog manjeg cilja. Tako, umesto da se odmah kao cilj zacrta istrčavanje maratona, za nekoga ko svoju svakodnevicu mahom provodi sedeći, održivije je da počne od aktivnosti manje invanzivnih po dotadašnju rutinu, kao što je odlazak na polučasovno trčanje ili brzu šetnju. I ne samo to, odrediti tačno vreme kada će se trening odvijati vremenom će stvoriti kako fizičku tako i psihičku automatsku aktivnost od njega. Slično tome, umesto da se sve grickalice istog trenutka kada se donese odluka o zdravijoj ishrani bace u smeće, efektnije bi bilo odrediti sebi ujutru dodatnih 15 minuta za zdrav doručak, i nekoliko večeri nedeljno kada će se obrok posle posla pripremati umesto naručivati. Znajući po sebi, a priroda mog posla je takva da sam fleksibilnija i što se vremena i prostora tiče, posle podne je vreme kada nivo energije padne i javi se potreba za užinom, i sa tim saznanjem, imati sa sobom ranije pripremljenu zdravu grickalicu kao što je orašasto voće podići će energiju i odagnati žudnju za nezdravim. Kao što je telu potrebna aktivnost, isto tako mu je neophodan i odmor, a on je nešto od čega se najčešće i uzima kada u danu nedostaje dovoljno sati za sve planirano. Uglavnom je preambiciozno od sebe zahtevati redovan raspored spavanja u toku nedelje, ali probati vikendom ispuniti 7 sati sna je adekvatna održiva promena ponašanja. Plus će doneti odmorno i sveže jutro.

Biti dosledan

Da bi aktivnost postala navika neophodno je ponavljanje. Mnogo ponavljanja. Još i više ako je aktivnost u podsvesti omražena. Pritom, ako se aktivnost uvek obavlja posle određenih događaja, tokom vremena, i pomenutih ponavljanja, mozak će biti spreman da je obavlja automatski jer ima kontekstualni znak za tako nešto. Na primer, ako se odlazi na trening pravo posle posla, učestalost ponašanja i samim tim i njegovo automatizovanje će tokom vremena da raste. To znači da će, redovnim treningom posle posla, vremenom mozak da se priprema automatski za novu rutinu, umesto da se oslanja na svesnu odluku o tome. Tako je odličan trenutak da se izabere nova zdrava aktivnost momenat posle buđenja, i to može biti bilo šta, od čaše vode, preko kratkog istezanja, do omogućavanja sebi da se telefon ne uzme u ruke prvih 15 minuta nakon ustajanja. Postoje studije prema kojima je za formiranje obrasca ponašanja potrebno oko 90 dana, što znači da je doslednost zaista važna ako želimo da istrajemo u nameri da promenimo ponašanje.

Prevazići krize

Momenat koji svima najteže pada. Sasvim je u redu da dođe dan kada nam se ne trenira, ili jede nešto slatko, i sigurno je da će se svakom dogoditi takav dan pre ili kasnije. A kada se i desi, pod uslovom da je povremeno, neće ozbiljno uticati na formiranu naviku, već će se ona povratiti čim se i aktivnost povrati. Ipak, što više vremena prođe, biće teže ponovo se vratiti u kolosek. Zato je važno, iako će se neminovno dešavati da ne prođe sve uvek prema planu, što pre ponovo uspostaviti aktivnost da bi se navika nastavila. Držeći se primera treninga, sasvim je u redu otputovati, uzeti vreme za sebe i propustiti nekoliko treninga, ali po povratku, iako će biti teže, naći motivaciju u sebi da se započeto nastavi održaće zdravu naviku bez posledica. Šta više, vreme za sebe je neophodno za opuštanje i razmišljanje, potrebno je telu i umu vratiti za sve što čini za nas na dnevnom nivou. To može biti slušanje muzike, čitanje knjige, ili jednostavno leškarenje, ali neka bude u svrhu obnavljanja tela i uma za sledeće izazove.

Sitne promene mogu imati veliki uticaj na svakodnevni život, a u procesu njihovog uspostavljanja lako se može desiti i da se neke loše navike lagano iskorenjuju. Tako se lagano i neprimetno gradi osnova za zdrav život orijentisan ka ispunjenju ciljeva.