Takva organizacija kreće još od školice odbojke, gde je trening morao biti organizovan uveče da bi školarci svih smena mogli da treniraju zajedno, pa i kasnije zbog fakulteta i posla. Naravno i utakmice se uvek igraju u udarnim poslepodnevnim terminima, tako da je 20tak godina treniranja uveče zaista učinilo da ubedim sebe da nisam sposobna da se bavim ikakvom intenzivnijom fizičkom aktivnošću ujutru.
Onda sam sticajem okolnosti ušla u svet trčanja i fitnesa koji više ne zahtevaju da se prilagođavam zakazanom treningu i dan planiram oko njega, nego sasvim suprotno, da pravim sopstveni raspored. Tako da sam posle dužeg vremena treniranja posle podne - nastavila po starom. Tek relativno skoro, na predlog trenera, dala sam šansu jutarnjim treninzima. I u početku je, neosporno, bilo jako teško. Ipak sam vremenom otkrila nove navike koje su mi omogućile da konačno uvrstim trening u prvi deo dana.
Najčešći savet na koji nailazim je ‘’Zaboravi na odlaganje alarma ujutru’’. I još uvek nisam uspela da zaboravim. Bliže tome jesam, ali još uvek je tu. Ali zato se trudim da jutarnju rutinu napravim što kraćom i jednostavnijom. Činim to tako što sve što mogu, obavim i spremim uveče. Tako uveče uglavnom pripremam sportsku torbu i odeću, što je posebno korisna taktika ako volite da pravite odevne kombinacije od opreme za trening kao da je u pitanju dnevna garderoba. Takođe doručak pravim uveče i to obično bude šejk od pahuljica u šolji s jednorogom koju mogu da ponesem sa sobom. Ako je moguće, mejlove i generalno telefon ne gledam čim ustanem, jer iako mi je posao usko vezan za taj vid komunikacije, upadnem li u zamku i odmah pošto otvorim oči počnem od toga, vrlo je verovatno da ću u najboljem slučaju zakasniti na planiranu aktivnost.
Drugi koristan savet je planiranje. Imam tu sreću da mi je radno vreme fleksibilnije pa raspored kojim ću se posvetiti projektima mogu da prilagodim treningu, a naravno važi i obrnuto. Ali čak i u slučajevima kad je to nemoguće, može se napraviti drugi vid plana, gde se vremenski kraći treninzi odrađuju ujutru pre posla, dok se recimo dužine ostavljaju za vikend.
Posle nekog vremena u novom režimu sam shvatila da predrasuda koju sam imala o tome da su mi ujutru performanse slabije ne samo da nije tačna, nego se posle jutarnjeg treninga osećam budnije, odmornije, i spremno za sve ostalo što me čeka tog dana. Naravno i ponosno jer znam da sam sam početak dana posvetila isključivo sebi i uradila nešto izuzetno korisno. Što dovodi i do poslednjeg saveta a to je opremiti se optimizmom. Na početku privikavanja na novi sistem sam povremeno sebe nagrađivala sitnicama kao što je omiljena poslastica posle treninga, a onda shvatila da je najveća nagrada upravo osećaj posle treninga. Za vreme za koje ranije verovatno još uvek ne bih ni počela da crtam jer bi mi trebalo vremena da se razbudim, sada sam već istrčala nekoliko kilometara ili odradila trening snage u teretani a da dan još čestito nije ni počeo.
Taj sjajan osećaj i energija daju mi motiv da nastavim da se držim svog novog rasporeda. Ceo dan je preda mnom samo zato što sam se probudila ranije i trenirala!
napisao/la
Ana Popović
grafički dizajner od Beograd
Starosna grupa: 31
Klub: Barbell gym
Trener: Marko Ristić