Danas, dve godine nakon porođaja, želim da podelim svoje iskustvo, savete i greške u mom putu povratka na trkačku stazu. U mom prethodnom blogu možete pročitati više o mom ličnom iskustvu u okviru trčanja i fizičke aktivnosti u toku trudnoće. Zaključak jeste da sam generalno bila vrlo aktivna trudnica, sa laganim treninzima trčanja sam završila u šestom mesecu, ali sam nastavila da šetam i radim vežbice snage za ruke i noge koje nisu previše opterećivale telo. Tek nakon porođaja nastao je šok za moje telo koje je naviklo da godinama, svaki dan, bude vrlo aktivno i u pokretu. Porođaj je bio prirodan, ali vrlo naporan, jer je beba bila velika, a ja sam sitnije građe. Tek nakon oko tri nedelje ja sam mogla ponovo bez bola da sedim i osećam se snažnije. Iako vrlo iscrpljenoj, fizička aktivnost mi je nedostajala mnogo. Prvo trčanje dogodilo se oko 30tak dana nakon porođaja i prošlo je uz neverovatan osećaj slabosti stomačnih mišića. Ostali delovi tela su ispratili lepo novi zadatak, bilo je to oko 3 km trčanja, tj. 3 km sreće, osećaja da sam ponovo ona stara ja. (Ukoliko je u pitanju carski rez, preporučuje se da se sa fizičkom aktivnošću počne nakon minimum 6 nedelja.) Narednih nedelja, kada bih imala volje, trčkarala sam lagano, polako povećavala kilometražu na 5 km, pa 7 km... Trčala sam sa uživanjem, samo za sebe, bez ikakvih očekivanja. Bila je to nova dimenzija treninga, bio je to mali psihički odmor i moji trenutci u toku dana. Na početku sam trčala oko 2 puta nedeljno, ponekad potpuno iscrpljena od nespavanja, ali uvek sam se vraćala mnogo opuštenija kući.

Iako sam iz porodilišta izašla samo sa jednim kilogramom više nego što sam imala pre porođaja, u toku prva dva meseca dobila sam oko 3 kilograma i zapravo bila u šoku jer nisam znala da li je to normalno. Drugarice koje su podobijale i preko deset kilograma viška konstanto su mršavile, a ja sam se gojila i sve teže ulazila u stvari. Da mogu da se vratim u taj period rekla bih sebi: Opusti se, sve će doći na svoje! Bebu sam dojila, morala sam da jedem više zbog mleka, vrlo sam se malo kretala u poređenju sa ranijim mesecima i sve je to bilo normalno.

U toku trudnoće, kao i nakon porođaja, mnogo sam istraživala o tematici povratka trčanju nakon trudnoće. Većina tekstova je ukazivala na opasnost povrede ligamenata i tetiva stopala. Bila sam pažljiva u odabiru patika i već u trudnoći odabrala Asics GlideRide model koji mi je bio savršen za moje duge šetnje. Čim sam ugledala i probala pomenuti model patika, iako tek u 5. mesecu trudnoće, znala sam da će to biti moja povratnička patika. Osećaj mekoće prilikom hoda je neverovatan, patika olakšava korak, izuzetno umanjuje osećaj udara patike o beton i svojim mekim jastučićem oko tetive potpuno štiti taj region stopala.

Vrlo veliki broj tekstova na koje sam naišla ukazivao je na to da će beba odbijati da sisa ukoliko joj ponudite odmah nakon treninga, zbog lučenja hormona koji odlaze i u mleko i menjaju ukus. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je reč ili o zabludi, ili prosto u mom slučaju nije bilo tako. Bebca sam dojila skoro sve dok nije napunio 2 godine i čim bi me video nakon treninga, a kasnije i nakon trka, pa čak i polumaratona i maratona, bez problema je sisao, ne buneći se ni zbog čega.

U toku povratka na trkačke staze, nije mi bio cilj da se što pre vratim u formu i često bih radije prošetala sa mužem i bebom popodne, nego odlazila na trčanje. Ponekad sam osećala neku grižu savesti što se ne posvetim malo više trčanju, ali sa ove tačke gledišta drago mi je da nisam i da mogu da se vratim u prošlost objasnila bih sebi da su te šetnje i ta uživanja i opuštenost upavo bespovratni trenutci potpune sreće i ispunjenosti.

Uz treninge trčanja radila sam i vežbice snage, zajedno uz bebca na njegovoj podlozi za igru. Ti meseci su zaista bili predivni.

Porodila sam se u junu 2020. godien, trka nije bilo zbog korone i to mi je vrlo dobro palo jer nisam morala da gledam postove vezane za trke na kojima mene nije bilo. Povratnička trka bio je polumaraton u Beogradu 2021. godine koji sam, uz lagan trening, istrčala za oko sat ipo vremena. Jesen je donela lični rekord na 5 km, a proleće lični rekord na 10 km, ponovoljeno vreme ličnog rekorda u polumaratonu i vrlo lepo istrčan zahtevni Beogradski maraton. Treninga nije bilo previše, ali je ove godine bio pametan i po planu trenera. Često čujem da ljudi govore da žena posle porođaja postaje brža jer joj se krv obnovi itd. Zaista smatram da nije stvar ni u kakvoj obnovi krvi i da ne postaje svaka trkačica brža nakon porođaja, već to postaje ona koja nema pomoć sa strane oko bebe i koja ima vrlo aktivno dete, a uz to nađe vremena i za trening. Ja često imam osećaj da mi je ceo dan zapravo jedan veliki trening.

Zaključak jeste da se buduće mame opuste, da će sve doći na svoje, telo pamti brzinu i aktivnost! Uživajte u neponovljivim momentima sreće i ne menjajte ih prebrzo zarad nekog „dobrog“ treninga!