Trudnoca pored sve svoje lepote, je i jedan veliki izazov kako za telo tako i za psihu. Svoju trudnocu sam od prvog dana gledala kao jedno prelepo, normalno stanje, u kome sam zelela da nastavim da radim sve ono sto me cini srecnom, ali naravno sa oprezom i uz pracenje lekara. Nisam citala “trudnicke”forume, uglavnom sam savete trazila od mojih drugarica koje su vec sjajne mame. I verujte, sto manje internet saveta u trudnoci, manje brige.
Kao neko ko je vise od pola zivota u sportu, ko je oduvek jako aktivan, kada sam saznala da sam trudna jedna od prvih misli bila mi je da li cu moci trcati. Zvuci verovatno cudno, ali kada vam je nesto sastavni deo dana, sasvim je normalno da se zapitate. Imala sam mnogo zakazanih trka za leto i jesen, to sam odmah otpisala, ali nisam zelea da prestanem trcati. Kada sam otisla na pregled, odmah sam doktoricu pitala, kako i sta smem, i bila sam presrecna kada sam dobila zeleno svetlo da nastavim sa svojim aktivnostima, ali naravno uz oprez, smanjen tempo i intezitet. Takodje sam i radila do sredine sedmog meseca jer je to cinilo me srecnom.
Cela moja trudnoca, sem malo uspesno resenih problemcica na kraju, bila je predivna. I kako sam razmisljala i ponasala se, tako mi je i bilo. Nisam imala nikakve prohteve oko hrane, umor i mucnine su bili prisutni u prvom trimestru, s’ tim da su mucnine se nastavile i kasnije, ali sam uspesno se borila sa tim.
E sad, to trcanje...
Moji treninzi trkacki tokom trudnoce su bili pravo uzivanje. Bez jurenja pejsa, na osecaj. Radila sam lagana rastrcavanja kako mi prija, trajanju od pola sata do sat vremena. Vremenom sam presla i na kombinaciju hoda i trcanja, sto je sjajna opcija kada krene stomak da raste. Trcala sam do sestog meseca, a posle sam nastavila sa brzim hodom i gledala da dnevno predjem minimum sedam kilometara. I do odlaska u porodiliste sam se drzala toga. Tokom tih treninga, moje telo je zaista lepo reagovalo i dobijala sam novu energiju. Trcala sam tri puta nedeljno, a od cetvrtog meseca sam isla i na pilates za trudnice. Pilates mi je jako prijao zbog istezanja, jer tek tokom i posle trudnoce sam videla koliko su mi ledja slaba, i kolika je greska sto sam izbegavala vezbe snage. Ali sam naucila da ce biti od sada sastavni deo mojih treninga.
Zelim da naglasim da svo vreme sam imala redovne kontrole, i slusala savete doktorke, jer svi smo razliciti i veoma je bitno imati i strucno lice koje vas prati i koje je upuceno u vase aktivnosti dok ste u drugom stanju. Ne preporucujem da radite na svoju ruku nesto, bez nadzora lekara, jer ipak je ovo drugo stanje.
Tako da budite ono sto jeste, radite stvari koje vas cine srecnim. Isto tako ako vam ne prija trening, to je sasvim u redu. Ako vam se samo odmara i to je u redu.
Sada kada sam se porodila, ne mogu vam opisati koliko jedva cekam povratak, i tih pola sata, sat vremena trcanja i zvuka patika. Naravno da cu ispostovati vreme do prve kontrole i odobrenja lekara i mirovati do tada, ali lagala bih ako bih rekla da je lako. I zaista mislim da nisam nista izgubila, i da se vracam na isti nivo jako brzo. Jeste da sam ja veciti optimista, ali drzim se onoga ‘’kakve su ti misli, takav ti je zivot’’
Vidimo se uskoro na stazi...:)
