Sve to povećava psihološki značaj takvog susreta. Rival nam je možda najveći neprijatelj ali isto tako je i ogroman motivator. Rivalitet ima mogućnost da pojača naše performanse kako u sportu tako i u svakodnevici. Naravno, bez balansa u tome kako shvatamo rivalitet i “borbu” protiv rivala, lako se može zaboraviti pravi razlog bavljenja sportom i ceo proces može dovesti do destruktivnog ponašanja i emocija kao što su zavist, mržnja i neprijateljski gestovi. Stoga sve dok umemo da kontrolišemo i na ispravan način kanališemo takmičenje protiv najvećeg rivala, možemo steći brojne benefite koji će se ispoljiti kako u sportu tako i u drugim granama života.

1. MOTIVACIJA

Budući da je u glavi sportiste susret sa rivalom izuzetno psihološki bitan, on postaje moćan motivator jer predstavlja gorivo za sportistu (timskog ili pojedinačnog) da trenira jače i gura do sopstvenog maksimuma. Faktori poput želje za dokazivanjem, u određenoj dozi i sportske sujete i najvažnije osećaja da se sav rad koji je prethodio pobedi nad rivalom isplati samo su neki koji doprinose jakoj motivaciji. U skladu s tim, određene studije kažu da su trkači, suočeni sa svojim rivalom na trci uspevali da trče i do 5 sekundi po kilometru brže na trkama od 5K.

Rivalitet nedri izuzetno pojačanu motivaciju ne samo na dan nastupa nego i u toku dužeg vremena pre i posle, čak i kad se rivali ne takmiče direktno. Ako rival osvoji šampionat ili neko takmičenje, tim/pojednac će biti izuzetno motivisan u toku priprema i u sezoni. Primer tome je košarkaš Leri Bird koga je rivalitet sa Medžik Džonsonom toliko motivisao da je prva stvar koju je činio ujutru kad se probudi bila da pogleda tabele i vidi šta je Džonson uradio tog dana.

Tako da sledeći put kada izlazite na teren svom rivalu, budite mu zahvalni.:)

2. JAČI I KVALITETNIJI RAD PRE SUSRETA

Ide pod ruku sa motivacijom. Budući da sportista ima osećaj da su njegova sportska reputacija i osećaj lične vrednosti na kocki čak iako sam susret možda objektivno nema toliki značaj (nije finalna utakmica ili neka važna trka), sa saznanjem da se on bliži treniraće i utoliko predanije, jače i vrednije. To je ono što rivalitet i čini fascinantim, činjenica da je u pitanju kompleksan odnos gde nije u pitanju mržnja dvoje ljudi/timova, nego pre situacija gde su oni povezani i imaju zajedničku istoriju pređašnjih susreta. Tako timovi, pojedinci i njihovi treneri mogu iskoristiti postojanje rivala u svoju korist, naglašavajući njegovo postojanje i njegove trenutne uspehe i time motivišući dalji rad.

3. BORBA SA STRESOM

Biti licem u lice s rivalom može izazvati promene u telu kao što su pojačan puls ili toplina u licu koji su pokazatelji pojačanog stresa. Izaći na teren i u takvim uslovima istrajati i izboriti se s protivnikom znači moć sportiste da odluči da nuspojave stresa ostavi po strani i fokusira se na cilj koji je pred njim. Tako nešto vrlo lako se prenosi u svakodnevni život gde je izloženost stresnim situacijama, posebno na poslu gotovo neminovna. Iskustva sa terena i ishod susreta sa najvećim protivnikom sportisti na podsvesnom nivou daju alate pomoću kojih ove stresne situacije mnogo bolje podnosi i iz njih izlazi kao pobednik. Kada se na 24:24 odservira dobar servis pred protivničkom publikom i pored toga što su se ruke znojile na putu ka servis liniji, taj obrazac ponašanja kasnije se odražava na trenutak kada se pred najstrožim profesorom polaže ispit, ili na poslu izlaže važna prezentacija od koje zavisi budućnost projekta.

4. VEĆA HRABROST

Legendarni poen Vanje Grbića na finalnom meču Olimpijskih igara 2000. godine, protiv Rusije, gde je u trku za loptom preskočio ogradu, vratio se nazad na teren i osvojio poen izblokiravši protivnika vođen je upravo zdravim rivalitetom između dveju ekipa. Znajući da od toga zavisi i “više” od osvajanja Olimpijskih igara, rizikovao je ozbiljnu povredu i rizik se višestruko isplatio. Rivalitet povećava potrebu osobe da preuzima i procenjuje rizike jer izaziva u njemu fiziološko uzbuđenje. Rizikovanje zahteva hrabrost, i još jedan je od benefita koje se mogu primeniti i u svakodnevnom životu kao osnova za donošenje odluka, na primer u poslu.

5.VEĆI OSEĆAJ PRIPADNOSTI TIMU

Ujedinjeni zajedničkim ciljem, članovi jedne ekipe osećaju dodadnu jedinstvenu povezanost jedni sa drugima, identifikaciju i posvećenost timu. Osim toga, postojanje istaknutog i dugogodišnjeg rivala može da služi i kao važna komponenta kulture i istorije tima. To se odnosi i na navijače tima ili pojedinca, koji osećaju važnost pobede nad rivalom i iskazuju veću lojalnost svojim štićenicima.

6. BONUS

Jednostavno rečeno, ljudi osećaju mnogo veću potrebu da daju sve od sebe kada se takmiče protiv svog rivala nasuprot običnom protivniku sa kojim ne dele takmičarsku istoriju, jer u podsvesti imaju u vidu benefite koji ih čekaju ako izađu kao pobednici. A svesno znaju da sem svega toga - imaju pravo da se (pomalo) hvališu :)