Madeira je lokacija I trka koju sam zamišljala i planirala još posle svoje prve Ultre u Istri 2019. godine, ali usled raznih dogadjaja i korone došla je na red aprila 2022. Svake godine odaberem po neku trku gde nisam bila i koja će mi biti sledeći izazov, Madeira je definitno ostavila jak utisak ove godine i ispunila sva moja očekivanja.

Zamislite ostrvo na sred Severnog Atlanskog okeana, na 900km od Portugala, mesto gde se susreću okean i planine sve vreme, mesto unikatne lepote poznato po velikom broju vodopada, pešačkih i planinarskih staza, mesto zaštićeno od strane UNESCA. To je Madeira :) 

Madeira Island Ultra Trail je trka koju posećuje većina svetskih trail trkača jer je izazovna i zahtevna pored toga što pleni svojom lepotom i lokacijom.

Svi moji prethodni treninzi tokom zime i proleća bili su podredjeni spremanju za trail od 42km tako da sam željno isčekivala da doživim svaki kilometar staze i uživam u čarima trčanja na ostrvu.

Volim odlazak na inostrane trke jer su odlično organizovane, sa puno volontera, podrške na stazi, navijača i svih novih doživljaja koje to mesto ostavi na mene. Tako je bilo i na Madeiri.

Staza koju sam odabrala je bila 42km (zapravo 42,7 km) sa 1700 elevacije.
Na mojoj stazi je bilo prijavljeno 750 učesnika, od toga 180 žena gde sam ja završila kao 55.

Sve je bilo savšeno na početku, isčekivanje starta zajedno sa 750 trkača, organizatori pozdravljaju i nabrajaju sve zemlje koje su došle na trku (36 zemalja), muzika i lepo raspoloženje na sve strane.
Kreće trka i avantura.

Staza je valovita, sve vreme prati nas prelepa priroda, voda koja protiče u malim potočićima pored, pa onda u vidu vodopada. Već na početku svi prolazimo kroz tu vodi i zabavljamo se u grupama.

Ono što nisam znala o stazi jeste da ima dosta stepenica na samoj trci, kako nekih uspona sa prirodnim stepenica (kao neko drveće koje leži horizontalno), tako i kasnije dok prilazimo pored naseljenih mesta pravih betonski stepenika. I ti stepenici vas prate celu trku. Dosta su mi pomogli štapovi na usponima, jer zaista vam dodju glave ti stepenici već posle 20 kilometara.

Ja sam se odlično osećala do nekih 27km kada je bila poslednja okrepa. Odlazim sa check pointa posle koje mi je krenula mučnina i moje želudac i noge prestaju da rade.

Stajem..povraćam, jednom, dva puta, treći i odatle kreće zapravo moja borba na trci, cilj zapravo samo da se dovučem do kraja.

Bilo mi je krivo jer zadnjih 10km do cilja je bilo trčljivo i da je sve bilo kako treba, plan je bio da se lagano dojurišam do kraja, ali nije uvek sve kako planiramo i mislimo da će biti.

Zadnjih 15 kilometa sam išla 2 ipo sata i vrtela film u glavi sta sam loše pojela, popila na okrepi. Da li sam se dovoljno hidrirala tokom trke, zašto baš sada ovo da se desi, zašto baš meni  i ostale misli. Tako da sa 36. mesta sam završila trku kao 55ta žena.

Ulazim u cilja i smejem se naravno jer sve je ovo bila jedna sjajna avantura i ispunjenje nekog mog trkačkog sna. Svi pozdravljaju i navijaju. Sjajna atmosfera na finishu doprinela je da za trenutak zaboravim na moju muku i radujem se u trenutku i momentu koji doživljavam.
Trka koju sam planirala godinama i jedva čekala da dodjem i doživim Madeiru.

Mislim da i to jeste razlog zašto idem na ultre. Svaka trka je doživljaj za sebe, probijamo svoje limite, otkrivamo svoje slabosti, snagu, potencijal..borba kroz kilometre neprestalna. I uvek neka nova lekcija i avantura.

Zato moj sledeći cilj jeste 110 kilometara u Istri aprila 2023. U isčekivanju nove avanture i bloga uživam u procesu priprema i treninga. :)