Trčanje, i uopšteno trening često imaju skroz različit uticaj na naš um i telo. Često kada me posle treninga stigne fizički umor, psihički se osećam 'slobodno i rasterećeno'. I to je taj balans koji nam je potreban, jer da biste dobili energiju morate i da je date.
Naš um je neverovatan pokretač, ali isto tako vrlo često, posebno u teškim situacijama može i da nam odmogne. Trkači, posebno maratonci i ultramaratonci znaju na šta mislim :=) Kada sam trčala moj prvi maraton prvi put sam se susrela sa ovim osećajem. Znala sam da sam spremna, da moje telo može da istrči 42km, ali posle 35.km moj mozak je zablokirao i slao mi poruke da stanem, odustanem, da se ne mučim dalje. Nisam znala šta me snašlo, zašto je tako, posle sam se navikla na ovo :=)
Naše telo je napravljeno da bude aktivno, da se kreće, i poštujte to, jer vaš um će vam takođe biti zahvalan.
I baš zato uvek slušajte pozitivnu stranu koja vas vuče do cilja. Ako vaše telo vas gura napred, a um govori STOP, znate koga ćete slušati, i obrnuto...
