Na prvom treningu pojavilo se 30tak trkača koji su na čelu sa Frontrunnerima započeli druženje ispred Asics radnje u Ada Mall/u odakle su nastavili prema Adi na svoj prvi trening. Došli su trkači raznih uzrasta i fizičke spremnosti, od potpunih početnika do već ustaljenih trkača. I posle par meseci treniranja svi se slažu da im je, pored toga što je sama fizička aktivnost naravno korisna po zdravlje, trčanje u grupi zabavno i inspirativno. Šta je to što čini da se tako osećaju?
Kada ste deo neke grupe, ne mora to nužno biti trkačka, pa čak ni grupa za treninge uopšte (setite se samo grupnih radova u srednjoj školi ili na fakultetu), osećate određenu dozu odgovornosti prema svojim sabornicima koja ne dozvoljava da se trening propusti, čak ni posle već predugog dana. U situaciji gde neko računa na nas mnogo je teže odustati. To je onaj glasić u glavi koji ne dopušta da se izostane, jer kako odustati ako su drugari iz tima tu.
Ruku pod ruku s time ide i redovnost na treninzima. 3-4 ustaljena termina u toku nedelje stvoriće posle nekog vremena naviku koja će da osigura da se sa treninzima nastavi. Kod nekih čak i izazvati jako negodovanje kad su primorani trening da propuste. U trenutku kad fizička aktivnost postane deo svakodnevice, napravljen je ogroman korak ka poboljšanju kvaliteta života samim činom prekida konstantnog celodnevnog sedenja. Tako se vremenom stvara zdrava promena koja postaje deo životnog stila i poboljšava život što fizički što psihički.
Pored toga svi imamo, neko izraženiji a neko malo manje, takmičarski duh, a u grupi će se neminovno naći neko ko je brži, ima bolju tehniku, trči duže ili nešto četvrto od nas, a nema bolje motivacije od toga da nekoga “pobedimo”. Pružamo veći napor i trudimo se više nego što bismo inače. Onda postanemo svesni, da gurajući sebe ka tom opipljivom cilju, osoba koju smo pobedili smo u stvari mi sami sa početka treninga, a to je jak podstrek za sledeći poduhvat. Mnogo trkača je na ovaj način probilo limite koje su sebi stvorili u glavi.
Trkački klubovi su i mesta stvaranja novih poznanstava. Svi trkači u startu ( :) ) imaju zajedničko interesovanje-trčanje i fizičku aktivnost. Svi se zajedno bore na treningu, bodre i motivišu. Čavrljaju pre i posle (i na negodovanje trenera, za vreme) treninga. Neminovno je formiranje novih prijateljstava. Takvih da se s njima dogovara sledeći termin za trening, kafa posle posla, pa i zajedničko putovanje na trku u regionu i svetu, što je avantura za sebe.
Uz to, provuče se pozitivan uticaj i na neizostavni posao. Trkačke grupe okupljaju ljude sa poznatim zajedničkim interesovanjem ali potpuno različitim profesijama i veštinama. Tako se spajaju ljudi sa komplementarnim zanimanjima koji zahvaljujući novostečenim kontaktima dobijaju priliku da razvijaju posao na nove i možda neočekivane načine. Boravak na treningu može biti i izvor inspiracije za rešavanje nekog kreativnog problema (možda i šire) samim tim što menjamo uobičajeno okruženje i bivamo u društvu novih ljudi sa novim energijama i idejama. Kolektivno znanje grupe na taj način može nas nehotice usmeriti ka razmišljanju van okvira.
Trčanje u odnosu na ostale sportove ima i dodatnu beneficiju-uglavnom podrazumeva boravak u prirodi. Savremeni čovek malo vremena nalazi za sebe, a još manje da bez preke potrebe provede deo dana napolju. I ne radi se samo o subjektivnom osećaju kada smo u prirodi, već on ima vrlo realne zdravstvene pogodnosti, koje se ogledaju u makar na kratkom odvajanju od telefona, boljem snu zahvaljujući tome što naš organizam tada ima priliku da se ravna prema Suncu, imuni sistem se ojačava, popravlja se raspoloženje. Osim toga zahvaljujući činjenici da nam je teško da grupu napustimo i propustimo trening, loše vreme neće biti izgovor da se ne izađe napolje, kada u uobičajenim okolnostima to možda ne bismo učinili.
I kako onda ne voleti biti deo trkačke grupe?
napisao/la
Ana Popović
grafički dizajner od Beograd
Starosna grupa: 31
Klub: Barbell gym
Trener: Marko Ristić